Da li masaža pomaže kod Behtera (Ankilozirajući spondilitis/ Morbus Bechterew) ?

Ankilozirajući spondilitis je hronična, progresivna zapaljenska bolest lokomotornog sistema.

Bolest se najčešće javlja u doba između 18. i 30. godine života i to češće kod muškaraca nego kod žena.

Uzrok nastanka nije dovoljno poznat. U literaturi se navodi da genetski faktor ima najveći udeo u pojavi ove bolesti, zatim udruženo dejstvo genetskih i hormonskih činioca, zatim da značajno mogu uticati infektivni agensi, fizičke traume.

Razvoj Behterove bolesti

Bolest počinje najčešće bolom u krstima. Obično posle dužeg mirovanja- ujutro i lagano se smanjuje nakon razgibavanja. Često nam osobe koje imaju ovu bolest govore „Najteže nam je dok ustanemo, posle kada se razgibamo ništa ne osećamo!“ Obostrana bol se širi iz krsnog predela duž jedne a nekada i obe natkolenice. Bol i osećaj ukočenosti su karakterištični za ovu bolest dok se utrnulost nikada ne javlja. Razvitkom bolesti se simptomi šire i na gornji deo kičmenog stuba. Bolesnik ima bolove u leđnom delu kičme i pod rebarnim lukovima uz osećaj stezanja u grudima , posebno pri izdisaju. Na kraju bude zahvaćen i vratni deo kičmenog stuba, tako da bolesnik oseća jake bolove u ovom predelu uz prilično ograničene pokrete u svim pravcima. Tok bolesti je spor i obično se posle 10 do 25 godina završava ankilozom zglobova. Bolest se posle više godina bolovanja završava osifikacijom svih veznih struktura i ankilozom zglobova, tako da kičmeni stub postaje nepokretan- iz tog razloga se ova bolest povezuje i sa „ bambusovim štapom“.

Terapija

Kako do sada nije ustanovljena terapija koja bi zaustavila napredovanje bolesti. Lečenje je simptomatsko, a najčešće se propisuju nesteroidni antiinflamatorni reumatici koji smanjuju bol i ukočenost. Koriste se i glikokortikoidi za lokalno upaljene zglobove.

Važan aspekt lečenja predstavlja fizikalna terapija koja u mnogome može smanjiti bol i ukočenost i poboljšati opšte stanje bolesnika. Posebno se preporučuje kineziterapija. Hirurško lečenje se primenjuje kada postoji veće oštećenje zglobova kuk i kolena ili kada postoji veća deformacija kičmenog stuba.

Masaže kod Morbus Bechterew-a

Mašaža kod ankilozirajućeg spondilitisa može biti jako delotvorna. Naravno, potrebno je da je izvodi iskusni terapeut koji će pored osnovnih pravila u izvođenju masaže prilagoditi tehniku i potrebama klijenta. Pritisak masaže kod ovog stanja mora biti lagan, izvodi se postepeno grupa mišića po grupa.

Postoji istraživanje o efektima masaže i vežbanja na pokretljivost kičmenog stuba. Posmatrana je pokretljivost kičme pre kompleksa masaže i vežbi i nakon godinu dana redovne primene ove terapije. Pokazalo se da masaža u kombinaciji sa vežbama povećava pokretljivost kičme, ali da se terapija mora uskladiti i dozirati u odnosu na stepen zapaljenskog procesa. Dakle izbegavaju se zglobovi sa akutnom upalom. Pritisak prilikom masaže mora da bude doziran. Kod Behtera naročito prija abdominalna masaža, međutim osobe koje od njega boluju mogu biti preosetljive na pritisak pa se on mora precizno dozirati.

Naročito se preporučuju različiti oblici termo terapije, tj. toplotne procedure. U tom smislu posebno modifikovana masaža vulkanskim kamenjem može postići željene efekte. Naravno, ponovo, treba izbegavati mesta akutnih upalnih procesa. Mora se voditi računa da ne postoje neka druga stanja kod kojih termoterapija nije poželjna. U praksi, naročito ruskih lekara, preporučuje se i masaža medom.

Po najsavremenijim svetskim zdravstvenim i spa centrima preporučuje se korišćenje masaže kod ankilozirajućeg spondilitisa. Njenu primenu preporučujemo i mi, naravno uz prethodnu konsultaciju sa lekarom.

Vežbe kod Morbus Bechterew-a

Jedna od vežbi:

a) pacijent leži na leđima sa ispruženim rukama; b) sa rukama ispred se podiže; v) podigne se u sed; g) vraća se u početni položaj

Dokazano je da centralno mesto u lečenju ove bolesti zauzima redovno praktikovanje vežbi. Vežbe treba da budu prilagođene svakom bolesniku. Neke može da radi i sam, ali mu je za neke neophodna pomoć. Te vežbe se onda izvode u centrima za rehabilitaciju i u ustanovama gde rade obučeni terapeuti , a naučene vežbe se mogu izvoditi kod kuće.

Potrebno ih je raditi svakog dana, po jednom ili dva puta u trajanju od 15-20 minuta. Cilј ovih vežbi je očuvanje pravilnog stava, posebno karlice, kao i stimulisanje rada pojedinih zglobova, najviše ramena i kukova. Vežbe se izvode u položaju na leđima, „četvoronoške“ i u sedećem stavu.